Обележавање једног века од Првог светског рата није и не може бити само са датумом његовог почетка; уосталом, тај глобални сукоб је трајао више од четири године и вреди се за све то време подсећати ужаса које је са собом донео, што због оних који су животе изгубили на свим странама, што због нас и наше деце, због које не смемо дозволити да лудило икада више победи разум. Галипоље - До 1915. године војни губици су постали превелики и савезници су одлучили да је време да отворе други фронт, па је Винстон Черчил осмислио напад на Дарданеле како би запретио отоманској престоници Константинопољу, данашњем Истанбулу. Хтело се да се постигне разбијање пат-позиције на западу и да се отвори пут ка Русији. Галипоље се на крају претворило у катастрофу и рововски рат, и (у том тренутку) политичку смрт за Черчила. Антанта је изгубила 220.000 војника, Турци 253.000, али су ови потоњи извојевали суштинску победу. Битка на Марни - Вођена је 5-12. септембра 1914. године и прекинула је немачку офанзиву која је трајала већ месец дана и током које су кајзерови топови стигли до предграђа Париза. Шест француских армија и једна британска извршиле су одлучујући контранапад на Немце и приморали их на повлачење. Савезника је погинуло 263.000, Немаца 220.000. Немци су узвратили градњом утврђења и ровова, који ће ускоро постати главна одлика целог овог сукоба. Српска операција - Почела је аустријским гранатирањем нашег лепог Београда 29. јула 1914. године, чиме је заправо и почео Први светски рат. Ускоро су Аустроугари извршили и инвазију, током које смо извојевали велики број победа, на Церу, на Колубари, па смо чак и прешли на територију непријатеља. Међутим, на крају смо поклекли, исцрпљени, после годину и по дана одолевања. Вратили смо се 1918. у великом стилу и уништили својеручно два царства. Наши губици су били огромни: армија од 420.000 људи сведена је на 100.000, док су наши укупни и војни и цивилни губици били виши од 1.100.000 људи, што је представљало 27 одсто популације Краљевине Србије. 60 одсто мушкараца је изгубило живот. Верденска битка - Вођена је између немачких и француских армија између 21. фебруара и 18. децембра 1916. године. Французи су успели да поврате већину тла које су Немци окупирали, али су у том изгубили 542.000 војника, док су немачки поново били мањи и вртели су се око 435.000. Скоро 40 милиона граната је размењено током овог боја, а кратери као ране у земљи постоје и данас. Симбол је хорора и за једне и за друге. Битка на Соми - Ова битка је вођена од 1. јула до 18. новембра 1916. године, на обе обале реке Соме у Француској. Запамћена је као симбол бесмисленог покоља, и симбол је хорора за Британце. Британци су битку отворили масовном артиљеријском паљбом по немачким линијама, а само првог дана битке изгубили су 60.000 људи. То је био најкрвавији дан у историји Уједињеног Краљевства. Антанта је остварила стратешки важну победу у овој бици приморавши кајзерове ратнике да се повуку на линији од 64 километра, припремивши тако тло за коначну победу две године касније, али је изгубила 623.906 војника, укључујући и 100 тенкова и 782 авиона. Немци су изгубили 600.000. Церска битка - Битка на Церу или Церска битка је назив за једну од првих битака првог светског рата, у којој су српске снаге под водством Степе Степановића однеле победу над аустро-угарским снагама под водством Оскара Поћорека. Водила се од 16. до 19. коловоза 1914. око планине Цер, по којој је и добила име.
|